ТАЈНА ДОЛМЕНА ?

Долмени су камене (мегалитске) грађевине из праисторијског периода. У великој већини њихово порекло се односи на период од 3. до 1 в.пне. Сконцентрисани су у приобаљу Црног Мора у свим деловима изузев приобаља именованог као Мала Азија. У Европи су сличне грађевине присутне у приобаљу Атлантског океана а такође и у северном делу Африке. Назив се првенствено односи на црноморке мегалитске грађевине и позајмљен је од народа који живе на простору Кавказа. Долмени Кавказа са научне стране су детаљно описани и категоризовани у књизи руског археолога В.И.Марковина у издању “Науке” Мосва из 1978г. Поред неких објеката пронађени су и алати којима су се служили мајстори при изради ових мегалита као и предмети остали из периода коришћења мегалита. Били су то углавном посуде и ћупови у којима се чувала вода и храна. У неким мегалитима пронађени су и људски остаци, али је накнадном анализом утврђено да остаци датирају из много каснијег периода те да ове грађевине нису коришћене као гробнице. Поред свих ових артефаката и подробног описа грађевина наука није једнозначно одредила намену ових објеката.

Период 21. века се подразумева технолошки напредним, граде се огромне грађевине, из разних материјала, разних облика, путује у космос, израђују аутоматске машине које замењују човека и сл. Са друге стране рекло би се да наука није у стању да одгонетне функцију релативно простих камених грађевина предака. Ако реално размотримо проблем, видећемо да је оваквих и сличних објеката присутно много у нашој околини. Они су наслеђе старих цивилизација, од којих велики део није једнозначно одређен када је у питању функција и начин изградње. Мишљења сам да је овај проблем повезан са функционисањем народа у праисторији, за чије обнародовање наука вођена на целом простору паразитским групама, нема интерес. Западни археолози данас, као и пре два века, присутни су у многим земљама, на многим важним локацијама. Њихов однос је неискрен према домаћинима јер тврде, а понекад и сами верују, да су присутни ради открића, а не да би сакрили под тепих све доказе који могу угрозити темеље из крви, костију и блата, на којима је саграђена данашња западана цивилизација. Свака друштвено-научна организација од Академија наука све до организација на нивоу местних заједница је под контролом која се заснива на методи санкционисања у случају иступања из постављеног колосека. Исти принцип је у свим битним земљама. У прошлости су ова санкционисања била праћена отвореним претњама и терором а данас се користе софистициране методе. Једна од тих метода је и метод дезинформисања путем публикације огромног лажног материјала.
У овом тексту акценат ће бити на проналажењу функције долмена и разлозима њихове градње.

Распрострањеност долмена у Европи

ОСОБЕНОСТИ ДОЛМЕНА

Као што смо раније поменули долмени су грађени у приобаљном делу и најчешће су у питању места на падинама или у долинама покрај падина. Обично су грађени из целих камених плоча од којих свака чини једну површину објекта. Странице и хоризонтална кровна плоча изграђивани су из целих комада. Материјал камена је различит, али је у највећој мери у питању пешчани камен, код нас познат као ВАПОНАЦ. Лингвистичком анализом овог назива открићемо и порекло настанка овог камена. О комбинацији гласова ВА, сам писао у неким од прошлих објава на својој страници. У медијима се највише информација везује за начин обраде камена а поједини извори се труде да докажу да је ондашњи народ поседовао високотехнолошко оруђе и алате којима је мога прецизно да обликује, реже и спаја камене плоче. Међутим, склон сам мишљењу да је у питању манипулација људима. Свакако да су мајстори тог времена били добри познаваоци свог заната, али је њихово мајсторство захваљујући простим алатима, захтевало дуготрајни рад. Методе које су примењиване тада су данас нама несхватљиве. На пример, да би се прорезала плоча на два дела, процес је могао трајати сву зиму. На јесен се проштемује канал у правцу где се жели пресек дебеле плоче, што је могло трајати неколико дана. Потом се канал залије водом а плоча остави на јужној страни падине изложена сунцу. У зимном периоду плоча се наизменично замрзава ноћу а преко дана бива изложена сунцу и са временом услед наизменичног ширења и скупљања леда у каналу пуца по изведеном каналу. Подразумева се да су се све плоче објекта плански одрезале истовремено а не једна за другом. Тако је објекат могао да буде изграђен већ на пролеће после поправке изведене шлифовањем абразивним материјалима. Оно што је важно у овом случају је и то да је оваквим начином било обликовано и камење фигура у Ђавољој вароши, за које нас наука убеђује да су у питању природни процеси. Међутим, наука нам не објашњава како то да су на фигурама у Ђавољој вароши постављени на врху фигура истоветни камени који су представљали главе предака. Треба напоменути да су светилишта попут Ђавоље вароши присутна и у Бугарској и Румунији. Природа не може створити на различитим просторима истоветне фигуре. Исто тако не може на врховима истих поставити истородно камење у облику главе.

Долмени у близини туристичког центра Геленџик – приказ урезаних симбола

ОТВОР У ЗИДУ

Карактеистичан отвор на једном од зидова долмена је вероватно био израђен истом методом у току процеса припреме плоче. Његове димензије нам указују на функционалност тог времена. Он је био различитог облика, најчешће непревилног са средњим пречником од 37цм до 42цм. Споља је лежао камени клин одговарајућих димензија којим се овај отвор у зиду могао затворити са спољне стране. При том човек је клин могао угурати у отвор налазећи се у долмену, а изнутра учврстити га кајловањем дрвеном кајлом. Овде треба имати у виду корпус људи тог времена, који су физички изгледалли као данашњи дванаестогодиши адолесцент. Висине су били од 160 до 165 цм а тежине до 60 кг. За човека такве конструкције није било проблема да се увуче кроз отвор средњиег пречника 37 – 42 цм. Да подсетим да се у банкама све евентуалне рупе за проникновење лопова затварају арматурном мрежом са светлим пресеком који не сме бити већи од 20х20цм. Кад је у питању безбедност, познато је да тамо где се може провући глава, може проћи и човек. Рупа је израђена идеалног пречника адекватно тежини клина којим се она требала затворити. Уколико би рупа била већа, онда би и клин много тежи, па га човек не би могао подићи.

ЗАШТО СУ ГРАЂЕНИ МЕГАЛИТИ ?

Присутне су разне претпоставке о разлогу изградње ових објеката, међутим, ни један од њих није усвојен. Не мислим да ће и ово решење које ћу предложити угледати светлост дана, јер морао је још неко предложити ово исто, па наука како није прихватила његов предлог, тако неће ни мој. У питању је вековни интерес групације којој није у интересу знање о праисторијском животу. Но моја дужност је као човека прошавши много, оца, борца за истину и знање, је да својој деци али и осталим заинтересованим, пренесем виђење, које ће им у животима омогућити да часно и поносно живе, самостално размишљају, те тако препознајући лажи не постану овце које ће манипулатори сатеривати у тор.
У научним круговима кружи устаљено мишљење да су долмени представљали светилишта где се народ молио богу. Једни тврде да је то било место у коме се скривало од непријатеља, а други да су у питању биле некакве пушкарнице јер су овални отвори углавном били окренути према мору. Раније сам напоменуо да је доказано да нису коришћене као гробнице, јер нису пронађене кости које датирају из периода градње ових објеката. В.И. Марковин у својој књизи наводи руског академика који је тврдио да је у питању свето место са посебном енергијом које се користило за пречишћавање и освешћење водице. Иначе, овај академик је проучавао пречишћавања воде користећи разне методе. Како су долмени често били грађени у близини речица, исти је тврдио да су овде доношени графини са водом која се излагала енергетском пољу објекта те после неког времена постајала чиста и освешћена. Резултати истраживања нису познати, али сам мишљења да ово није прави разлог. Чињеница јесте да су у неколико долмена пронашени графини са водом као и посуде са храном.
А сада моје мишљење. Свака градња мегалита у то време је представљала тежак посао и изводио се само за важне људе тог времена. Ко је иначе могао живети на падинама планина до свештеници, који познати као Валхови или Бали (Бели). Биле су то верске вође и ауторитети народа. Они су живели одвојено, са породицама занимајући се пре свега духовним и интелектуално-организаторским пословима. Духовно вођство се предавало са колено на колено, а породице су се умножавале са временом. На неколико локација Кавказа су пронађене читаве групације долмена које су очигледно биле резервисане за различите свештеничке породице.
Мегалити су тешке, масивне грађевине које представљају најбољу заштиту, не само физичку, већ и од природних непогода. У то време на овим просторима нису грађене масивне куће, већ су то биле лаке дрвене грађевине најчешће облепљиване глином која је служила као хидро и термичка изолација. При појави временске непогоде власник долмена је уточиште налазио скривајући се у њему, до пролазка овог невремена. Које су то ретке временске непокоде које се јављају у овим приморским областима?
Природна појава торнада познат у Русији као смерч, је карактеристична за пределе покрај мора. Редовно се јавља сваког лета у облику ваздушног левка који се формира над морем. Црпећи велику количину воде један или неколико левака се креће ка обали где се зауставља тек над приобалним планинама које окружују обале. Гасећи се левак испушта велике количине воде на замљу при чему настују изненадне бујице. Бујице се сливају низ планину носећи све пред собом. Велике количине падајуће воде и створене бујице су могле уништити дрвене куће, па су се свештеници скривали у својим склоништима често и са својим породицама. Претпостављам да је у праисторији ова појава била много интензивнија и опаснија него што је данас а често је била праћења појавом муња и громова.
Ову тезу поткрепљује још неколико детаља са објеката:
– Место градње ових објеката је сконцентрисано уз мора где су честе појаве торнада. И данас се на Кавказу у приобаљу обавезно сваког лета појави понеколико торнада различитих интензитета.
– Отвор на доломитима се по правилу налази са доње стране склона тако да човек може ући, али бујица не, јер она се креће са врха на доле.
– Над отвором се препуштала горња плоча у виду надстрешнице а понекада је предњи део ограђен каменим зидом висине пола метра, тако да вода са те стране не може да продре.
– На одређеним долменима су пронађени урезани графови и симболи за које је доказано да су повезани са водом. У једном случају то је неколико валовитих паралелних вертикалних линија. У другом симболи заокруженог крста, који по мом мишљењу представљају праисторијски симбол потопа. Круг би овде представљао водену површину (море, језеро), а крст уништен простор.

Димензије различитих долмена на територији Кавказа

Оставите коментар