Стројимиров печат- избрани народ уважава Ису !

Жречко-свештенички обреди врачања, спровођени вековима при библиотекама храмова уз бајање над писаној речи, уродили су плодом. Плодови ових делатности присутни у свим областима друштвених наука, а њихово порекло је вешто скривано. Док читамно преписе древних књига, данас доступних, помисао о умишљеном искривљењу не само догађаја, већ и назива топонима и имена нам је на крај памети. Наука до данашњег дана није објаснила, нити усвојила начин формирања имана људи код данашњих словенских народа, који у себи садрже закономерности. Уместо тога се дају површна објашњења којима се древни народи представљају недораслим данашњем нивоу, опијени религиојом као јединим правим човековим смислом живота. Да би се покриле лингвистичке празнине у језицима народа, стално се допуњавао старогрчки језик (представљен извором културе) преко кога се објашњавају порекла речи у евро-индијским језицима.

Анализа печата србског цара Стројимира, биће само један у низу доказа претходно навединих речи. Овај печат је пронађен и купљен на аукцији у Немачкој 2006г. и данас се налази у сефу историјског музеја Србије. Натпис на печату је званична наука повезала са поруком Стројимира на грчком језику “БОЖЕ ПОМОЗИ”, иако се на њему јасно на ћириличном србском писму може прочитати нешто сасвим друго. Док грк на свом језику не би могао прочитати ниједну реч са печата, украјинац не би могао да прочита само једно слово натписа уз помоћ савременог украјинског писма. Дешифровање поруке са печата усмерено је на грчки језик да се не би одступило од устаљене тезе бечко-берлинске историјске школе по којој је простор Европе као и део Азије и Африке био под утицајем Грка и грчке културе. Мноштво је примера који својим логичким објашњењем руше ову устаљену тезу. Међутим, да би се одступило од наметнуте тезе бечко-берлинске школе мора се ући дубље у изучавање древно-србског језика и ондашње културе. Изучавање на овај начин се блокира не само споља, већ и одређеним интересним групацијама из унутрашњости нашег данашњег друштва, под изговором о чувању стубова србског народа. При томе се пренебрегава чињеница да стубови који стоје на трошним темељима у глибу не могу бити ваљана потпора.

Стројимир је (из списа Константина Порфирогенита) из владарске породице Властимировића, од оца Властимира који је захваљујући овом материјалном доказу прећутно назначен новим творцем србске државе, а не Сефан Немања који је раније сматран оснивачем Србије. И поред свега гради се споменик оснивачу Немањи, а не Властимиру који је (на основу артефакта доказано) основао Србију неколико векова раније.

 На печату се јасно на србском може прочитати порука из три речи: СТРОНМИР ИСЕ БОИСЈА !!

Реч “боисја” или бојатисе, је у раном средњем веку имала другачије значење повезано са поштовањем и уважавањем. БОЈАТИ СЕ ЈЕ ЗНАЧИЛО УВАЖАВАТИ. И данас је у руском језику популарна узречица којом се наводи да онај који се боји уважава претпостављеног. Нека презимена у србском народу као што су Бојић, Бојовић и сл. настала су из корена речи са значењем „уважавање, поштовање“. Древно значење ове речи се може наћи само у “изабраним” речницима старословенског језика. Код речи СТРОНМИР, ако пођемо од чињенице да је то било право име, и да је у каснијем “правословљу” трансформисано у Стројимир онда се оно може разделити на СТРОН и МИР. За МИР је јасно да је у питању свет (народ) а СТРОН по речницима старословенског има значење ВИСОКИ, ГОРЊИ, што се може поистоветити и са придевом ИЗБРАНИ, ОДАБРАНИ. Трећа реч ИСА, је пророк и месија који је био поштован у раном “аријском” хришћанству, заснованом на старом завету. Назив Исуса Христоса је позајмљен од грко-јевреја за време Немањића који су увели грко-римско хришћанство засновано на Новом Завету где се проповеда о светој земљи у Азијској пустињи. До тада су се светом земљом сматрале области наше земље.

Порука са печата србског цара Стројимира (Стронмира ЛАВдеМИРова), наследника великог србског царства старог миленијум година, започетог Александром Великим, основаним СЕ ЛАВ КОВом, преко династије Свевладовића (СЕ ЛАВдова) у 6 веку, са столицом крај богородице Љевишке (ЛАВишке) крај Призрена…гласи:  СТРОНМИР ИСЕ БОИСЈА !! – ИЗБРАНИ НАРОД УВАЖАВА ИСУ !!!

Оставите коментар