ПРВИ РИМ-БЕЗ РОМУЛА, РЕМА И ВУЧИЦЕ.

У званичној историји Рим се сматра централним местом одакле се раширила Римска империја. Међутим, реалним сагледавањем и пажљивом анализом историјских догађаја приметно је да положај данашњег Рима не одговара догађајима из античког периода. Сумња у зачеће Римске Империје на Апенинском полуострву као и измишљена митска прича о оснивању Рима се може поткрепити многим доказима.
У роману Србске Александрије Александар Велики је на самом почетку својих освајања кренуо да покори Рим. На путу до Рима са простора данашње Северне Грчке његова армија није испитивала никаквих потешкоћа, нити се напловила пучинама немирног Средоземног мора. Другим речима, опис пута Александра Великог до Рима за писца романа није био интересантан највероватније због тога што град Рим није био удаљен у тој мери у којој нам се данас то представља. Римски магови су добили поруку да им Александар долази као посланик бога Амона, што је био разлог због кога се нису супротставили већ су га дочекали уз највише почасти.
Анализом биографија римских владара а посебно оних рођених на простору Србије и Балкана закључујемо да они никада нису путовали у Рим који се налази на Апенинском полуострву. Тај град у античком времену није сматран центром културно-историјских дешавања. Логично је поставити питање – где се налазио антички Рим? Овде нам од велике помоћи може послужити анализа етимологије назива неких великих античких градова.

Древне ископине у граду Измир (Смирна)


На источној обали Егејског мора у данашњој Турској Републици у врху Смирнског залива (греч. Κόλπος της Σμύρνης) налази се град Измир трећи град по броју становника у Турској. Улаз у залив налази се 30 км. јужно од грчког острва Лесбос, између градова Карабурн и полуострва ЧЕШМЕ на западу и града ФОЧА, (античка ФОКЕЈА) на истоку. Око 100-нак километара северно од овог места налази се добро позната у јавности Шлиманова Троја.
До 1923. год. овај најстарији град у Малој Азији се називао Смирна (греч. Σμύρνη). По званичној очигледно дуго штелованој и нелогичној етимологији тврди се да је назив Смирна добила по ароматној смоли МИРИ, више пута спомињаној у Библији. Смирна се помиње у Откровењу Јована Богослова (др.-греч. Αποκάλυψη του Ιωάννη, лат. Apocalypsis Ioannis) често називаном упрошћено Апокалипса, и представља последњу књигу Новог Завета (у Библији).
Реч СМИР НА, је очигледно настала претурањем слогова грчких књижевних преписивача чији је задатак био да из списа локалног народа створе дело које неће имати никакве везе са народом на које се односи. Овај задатак они су извршавали најчешће измишљањем имена и назива топонима путем изокретања основних речи. Оваква методика присутна је била у дугом историјском периоду а империје како античко-Римска тако и Источно Римска су се одувек користиле грчким језиком и њиховим преписивачима са циљем одузимања културних добара и глобализације исте. После превода на грчки језик литература се преводила на остале језике са грчког, па је на тај начин губила везу са правим изворником културе.
Каква је разлика у називу царства: МОР ЕЈСКОГ и РОМ ЕЈСКОГ, МИРСКОГ и РИМСКОГ, као и данашњих градова турског- ИЗ МИР и италијанског ИЗ РИМ-а или некадашњег назива С МИР НЕ? Очигледно је да су у питању технологије под називом “метатеза” обавезно примењиване при издавању у промет литературе која је одувек била под контролом власти. Презиме СМИРНОВ ( с новог мира-света) је једно од најчешћих презимена у Русији а често име код муслимана СА МИР-а вуче корене из античког света (МИР)а који ми данас називамо РИМ-ом.
Одавде је јасно да би први Рим требао бити град СМИРНА односно данашњи ИЗМИР.

Град Измир. Званична историографија их назива -Агора, трг на коме се састајао народ и пијаца.


До недавно најстаријим насељима на територији Смирне сматрана су она из 3000 год. пне. Године 2004. археолози Измирског универзитета пронашли су на простору Ешиљова-Хејук (тур. Yeşilova Höyük) насеља из времена неолита и халколита, датирана у периоду између 6500 и 4000г.пне. У трећем миленијуму пне. у подножију планине Јаманлар никло је насеље под називом Мала Смирна. Око 1500г.пне. област је пала под утицај Хетског царства. У хетским документима помињу се називи неколлико места у близини Измира. После најезде око 1200г. пне. и уништења Троје и хетског царства град Смирна доживљава пад. Истраживачи историје Тројанског периода овде требају обратити пажњу када је у питању садржај поеме Вергилија “ЕНЕИДА”. Вероватно је Енеј путовао са Балкана (Тракије) до Мале Азије где је била основана друга- Шлиманова Троја, а потомци пратиоца Енеја недалеко одатле су вековима касније основали град Смирну као ПРВИ РИМ. Дошавши на острво Делос, Енеју пророк преноси поруку бога Аполона да плови у правцу острва Крит, што је преписивачима протумачено као пловљење Енеја у Италију. При даљој анализи треба имати у виду да је аутор Илијаде и Одисеје – Хомер највероватније рођен у Смирни.

Кула са сатом у Смирни – КОНАК


Чудна историја са Готима који су послужили званичној историографији да попуни рупе заснива се на четворовековном кружењу истих “племена” по целој Европи, харању без икаквих постизања циљева и њиховом каснијем гашењу. Обратићу пажњу на онај део освајача који се у “науци” назива ВИЗИГОТИМА..? За њега се тврди да је пореклом из Скандинавије, те да су се око 2-гог века некако појавили на границама Римске империје у доњем делу Дунава познатом под називом Мизија (Мисија). У античком периоду народ са овог дела простора назива се МИЗИма. Да ли су и наши ГОТИ названи МИЗИ-ГОТИМА а касније у литератури преиначени? Ово је највероватнија истина, јер су се исти ти МИЗИ- ГОТИ вековима пружали отпор паразитима из Римске империје. У србској историографији сакривен је податак о борбама Мизи-Гота и поразу Римљана код Ниша. Касније Римљани трпе порез и губе Адрианопоље ( Једрене у Тракији) 378 год., који се у нашој литератури не случајно назвао Хадијанопоље, како би се изгубио смисао назива града. Замућивањем података и назива се најлакше удаљује од истине. Године 410. Мизи-Готи су под вођством Алариха 1-ог. напали Рим и освојили га, по званичној историји неочекивано. Када се прочитају биографије неких србских светаца, писане на другим језицима наилазимо на вођу Алариха и на податак да је у питању био братоубилачки верски рат. Такође се може извести закључак да овај вођа није одлазио тако далеко на Апенинско полуострво да би тамо освојио Рим. И није имао потребе, јер је Рим у то време данашњи град ИЗМИР.
Ако претресемо званичну историју Босфорског царства (почетком првог века пне.) које је било покорено од стране римљана и грчевите борбе цара Митридана, долазимо до истог закључка. Митридан није успео да изведе планирани напад на Рим кроз Тракију, због издаје од стране свога сина Фарнака. Зато су његови наследници тзв. Мизи Готи то урадили 4 века касније. Уништили су први Рим који се налазио на месту данашњег Измира. Следеће престоница паразитизма настаје на мирнијем простору Апенинског полуострва. После пресељења тамо дела свештеничког слоја и културног блага из Смирне. Први Рим, као и антички Јерусалим се данас налазе на простору Републике Турске а руководство ове земље умело користи ову чињеницу за ширење утицаја на светској сцени као и за изградњу и развој своје земље.

Немогућа мисија сељења Мизи-Гота (по званичној историји)

Оставите коментар