СЕ ЛАВИ, рекли би Французи и отпочели прославу игром. Братанци на данашњем енглеском за прославу кажу СЕЛЕБРИТИ (Селе Брати). Украјинци славе државу речима „Слава Украјини !“ и започињу са песмом, а ми славимо црквене свеце.

Порекло Славена је једна од највећих тајни историје која још увек није откривена а јавност ће се још дуго времена супротстављати обелодањивању истине. Неаргументовано се негирају докази у делима Мавра Орбинија, Шафарика, М. Милојевића а школска литература обучава нова покољења која ће се још више удаљити од својих славних корена, прихватајући римско-ватиканске вредности. Са отргнутим коренима, неочврсла стабла ће се повијати у једну или другу страну док се сасвим не повију у правцу дувања јачег ветра. Са таквим образовањем не може се очекивати израстање родољуба и великана као што је то било у прошлости. Постепено се претварамо из једног од најутицајнијих народа античког века у послушничку нацију, попут афричких племена. Тај процес се може испратити правилним сагледавањем историје србског народа.

У претходним чланцима писано је о походу Александра Великог на север и победама у биткама против персијског цара. Александар умире у 32 год. а претпоставља се да је био отрован. У роману о Александру „Србској Александрији“ описано је тровање Александрово и на основу анализе може се рећи да је то учинио грчко-малоазијски лоби, окупљен око делфијског пророчког центра. Александар је био задивљен персијском културом и душевношћу која је недостајала ондашњој јужно-елинској (Силенска) култури потпавшој под утицај малоазијских жреца, па је највероватнији разлог његовог тровања било отказ од утицаја оног дела који се у званичној литератури назива „грчким“. Основна грешка коју је Александар учинио била је у мекоћи коју је испољио према Атини и првом Риму. Први Рим се налазио у малој Азији на простору данашњег града Из МИР, а Алекандар је прихватио лажно пријатељство које му је указано при походу на овај град. Заузетост Александра Евро-Азијским освајањима, уз запостављање Рима и Атине, довело је до неометаног развоја Римско-Атинских савезничких односа.

После Александрове смрти наступа период нестабилности и борба за власт наследника у трајању скоро 40-так година. Као резултат тих сукоба формирају се одвојена царства која су у историји названа по владајућим династијама. Ту нас историја води на странпутицу, премештајући територије на друге просторе. Jедно од највећих царства преузео је и проширио у званичној историји Селав I Никатор (победник)- оснивач династије СЕЛЕВкова. Најбољи Александров друг који је био задужен за његову безбедност. Он је био снажан и истовремено интелигентан горштак коме је Александар веровао и поверио оно најдраже – живот. Одрасли су заједно као другови, размишљали су исто, и оженили персијке девојке са којима су остали у браковима до краја свога живота. Александар Роксану а Селев Абаму. Селев је у престоницу царства Бел-град (историјски алијас Вав -Илион) ушао са хиљаду војника, где је одушевљено дочекан народом уз познато славље са веприћима на ражњу и добрим вином. Царство Селева првог обухватало је чак 72 сатрапије (сарбатије) а простирало се од Јадранског мора и Дарданије на Југу Европе, Атлантског океана на западу све до Индије на истоку. Потребно је било велико умеће управљања да би се одржало овако велико царство. Оно је у два наврата (после Селева 1 и 3-ег) имало велике привредне и културне успоне. Ипак нису сви владари имали потребно умеће па су се са временом одвојили неки делови овог огромног царства. Тако су настале државе данашње Западне Европе на једној страни и у историји познато Татарско царство у источном делу Европе и Азији. Основни противник овог царства била је робовласничка Римска Империја са жестоком централном влашћу, за разлику од СеЛАВије која је фактички била савез држава (сабратија) где се назирао један облик демократије.

Много година касније, представник прве србске династије после пада Рима, назване у литератури Свевлади (СЕ ЛАВди) послат је од Лужичких Срба – Миљчана да обнови јужно Србско царсто. Они су владали Србијом од 492 до 630 г.

Етимолошки трагови – СЕЛЕВ или ВЕЛЕС ?

Име СЕЛАВ са временом у нашем језику прелази у СЛАВ а Селавкови у презиме Славкова, које касније добија наставак ић. Основна србска имена МИ ЛЕВа, С ЛАВ ОЉУБ, СИЛВАНА метатезирано (СИ ЛАВНА); СЕЛЕ добијено избацивањем гласа В, презиме МИ ЉЕВИЋ и слична. Постоји и древно женско име које звучи грчки – ЛЕВ-ТЕРИЈА (земља лавова). СЕЛАВ је некада била популарна реч па су је у жречким писарницама искривили и формирали имагинарни назив словенског бога ВЕЛЕСА. СЕЛЕВ обратно прочитано је ВЕЛЕС. Постоји огроман број топонима и назива насеља у Европи који садрже у себи назив СЕЛЕВ и ЛЕВ (ЛАВ), као успомену на славну античку прошлост. У Русији, Белорусији, Украјини и тд… постоје насеља са именом СЕЛЕВкино…Назив украјинског града Лавова, француског Лиона и многих других градова, не подлежу етимолошкој анализи. Све је јасно као дан.

Званично је царство СЛАВА трајало од 312-64 г. пне. Отпочело је крунисањем СеЛава 312 у БелГраду а сматра се да је нестало падом под Римску империју 64 г. пне. Последњи владар је била царица Клеопатра Селена прва, која је ухваћена и кажњена по наредби Јерменског цара. Овде се можемо присетити старе србске песме у новом музичком испуњењу: ОДАКЛЕ СИ СЕЛЕ ??? После ослобађања од Рима на територији Србије се обнавља древно царство и култура а неке од династичких породица носиле су имена Лавова. Ми не знамо шта би било да није било и друге стране основане грко-римљанима који су били вековни непријатељи Селевског царства. Одржавајући константно национализам у друштву на највишем нивоу у мирнодобском времену вршен је стални психолошки рат комбинованим методама. Царство лавова тешко се одупирала оваквој врсти притисака јер је била заснована на духовним вредностима, храбрости, одважности речитости и правди. Са временом инкорпорирана је и религија у европском делу Империје Лавова, која је утицала да се заборави слава. Остали су само грбови да нас подсећају на славну прошлост.