ЕТИМОЛОШКА ШИФРА ВОДЕ – извор живота

УВОД
Rекло би се да све знамо о води. Физичке особине воде су науци одавно познате. Направљени су разни функционални уређаји који се заснивају на њеним физичким својствима. Човек је научио да покреће воду, прави фонтане, користи је у системима грејања и производњи електричну енергију. Пречишћавање воде за пиће и купање је постала обична ствар у домаћинству али и у кондитерској, фармацеутској и другој производњи. На ову тему постоји много материјала, али се нећу задржаварти на досадном понављању познатих чињеница. На простору интернета се могу наћи многи текстови сличног садржаја. Ипак, понекад је користно подсетити се познатих ствари и размотрити их из угла нових сазнања.

Има вода и свој светски празник, то је 21 март, дан када се одржавају многе манифестације и конференције са једном темом. Тако је по устаљеном задатку владиних и невладиних организација, међу којима је све мање разлика у правцима дејства и Епархија крушевачка организовала трибину под покровитељством Града Крушевца у парохијском дому Цркве лазарице 2016г. под називом: Вода-извор живота. Његово Преосвештенство Епископ крушевачки др. Давид је пред пуним амфитеатром ученика средњих и виших разреда основних школа, након одгледаног руског документарног филма под називом “Велика тајна воде одржао надахнуто слово посејавши у душе младих семе богословског промишљања о светотајинском бићу човека и целокупне Божје творевине, са посебним акцентом о улози и значају воде у том контексту”.

Немам информацију из прве руке o усвојеном знању са овог предавања? Верујем, да и после њега ђаци неће моћи да одговоре зашто се вода сматра извором живота, и објаснити чињеницу да у данашњем развијеном друштву постоје велике тајне обичне воде? Неко би се досетио па би казао да се вода налази свуда око нас, чак и у нама, те да без ње нема живота. Али то није одговор на питање о извору живота, што и јесте тема овог написанија. Живот је немогућ и без хране, ваздуха као и већине хемијских елемената који улазе у састав организама. Већина конференција о води су ништа друго до организовани забавни паркови, у којима се народ вози бесплатно на рингишпилима. Мајстори на овим рингишпилима су најчешће радници званичних академија који зарађују поене, читајући једне те исте приче као мантру. Тако замуте мозгове народу да се овај осећа као зомби после рингишпила. Једино што остане у сећању да одзвања ритмом музичких бубњева забавног парка, су речи изговорене дежурним новинаром крушевачке администрације у свом тексту: семе богословског промишљања о светотајинском бићу човека и целокупне Божје творевине са посебним акцентом о улози и значају воде. Очигледно да је акценат организатора манифестације био кићење безначајним речима наслова, а не садржаја који је требао да пружи реално неопходно знање. Тако из године у годину, из века у век, има добрих девет-десет векова од како пастири бесплатно возе своја стада жељних знању на рингишпилима.

Нека ми опрости читалац на емоционалном излагању, горчине сакупљене у грлу а можда и неадекватном поређењу које се не уклапа у научни клише. Све то је узроковано сазнањем да је истина далеко од оне која нам се дуго сервира.
У даљем тексту позабавићу се етимологијом и потражити изворне речи и изразе за воду. Оне ће нам открити пут којим требало ићи у истраживању древних догађаја, и проналажењу истине којој стремимо.

Етимологија речи ВОДА
Реч вода у свом корену садржи позитивно опредељење и означава животворну природу силе. На питање да ли се ова реч увек тако изговорала и у којим речима се садржи основни говорни облик за воду, могу дати одговор само детаљном анализом речи индоевропских језика.

Словенски језици:
Вода у речима : вод, заводити, водити, проводити, наводити и сл.
Она је извор и основа живота, а живот је кретање. И најочевиднија особина воде је течење (разливање, проницање, раширење, скупљање- што нам указује на стално кретање)

украјински, белоруски – вода,
бугарски – вода,
словенски – voda,
чешки – voda,
пољски- woda.
руски, староруски, старословенски – вода. Треба имати у виду да се на руском реч пише са „вода“ а изговара се -вада. Ово се може објаснити увођењем граматичких правила правописа, док је код народа задржан стари изговор ове речи са „а“.

Језици у којима се уверено изговара „а“ :
Санскрит – Va व
Енглески и холандски – Water
Немачки – Wasser
Латиски, португалски, шпански – Aqua

Језици у којима се звук В не произноси тако уверено:
језик мари – Вӱд, вид
вештачки језик волјапук- Vat,
фински – Vuotaa
шведски – Vatten, vattna, vätur
норвешки – Vanne
исландски – Vökva, vatna
дачки – Vand
мађарски – Viz
естонски – Vesi
хинди – Vatara वाटर
курдски – av, avdan
и у многим другим.

Језици у којима је вокализовани звук В лење форме:
Νερό, ύδωρ – грчки
Wadar (Watar ?) – хетски
Woda – пољски, србско-лужички
Pani पानी – хинди
Uda – румунски
Uji, uje – албански
U, aw, bwl – персидски
Uu – јакутски
Us – монголски
Интересантан је изговор на јапанском језику: kaWa 河

Први и основни смисао гласа- В је воља, покрет. Стога се и каже вода представља кретање и живот, то јест, Аква Вита. Виталност овде има значење покретљивости.

На Санскриту је вода Џивака (jIvaka जीवक). Ово се на србском може објаснити као ЖИ ВА КА, ЖИВОТ-ВОДА-КРЕТАЊЕ. Ми користимо глагол “жвакати” када описујемо обраду хране помоћу кретања вилице и пљувачке.

У финском језику Vuotaa (Вода) има значење и бег, побег, поток, разлив, спасење. Реч има слично значење као и наша „воља“ са значењем слобода (спасење).

Један од најстаријих древних језика, са остављеним записима је хетски. Реч вода у хетском први је открио чешки истраживач- хетолог Бедржих Грозни који је прочитао то слово као ВАДАР. Генијални научник одавно није међу нама а недавно је из чешко-хетског речника waDar, прештампано у енглески као евро-енглеско WA-TAR. Леп и мио пример у борби за историјско наслеђе, у којој је наш народ у прошлости били само неми посматрачи. Међутим, без већих проблема, на словенским језицима се ова реч објашњава као „дар воде“.

ВА ЈЕ ВОДА
На осноиву пређашње анализе долазим до закључка да је комбинација гласова ВА најстарија основна гласовна комбинација за воду. У србском језику многе речи као што су: наВАдити, заВАдити, ВАрити и.тд. а такође и имена РадоВАн, МилоВАН, СтеВАН и сл. садрже етимолошки код воде ВА.

Речи:
ВА сојевићи – порекло из воде,
МораВа – мора воде, она може бити и страшна и кобна,
ДраВа – дар воде, њој се може и тепати као драгој,
СаВа – са воде, указује порекло,
МлаВа – мала вода (или млака),

су само део богатог србског језика у којима је уграђена шифра воде у времену њиховог настанка, као логички начин формирања речи.

Интересантан је пример древног србског назива за кречни камен – ВАпнонец. Данашња наука је доказала да су ове стене настале издвајањем органских и неорганских материјала у морској води. Значи да се налазишта ових стена налазе на местима где је када било море. Реч ВАпнонец садржи гласовну комбинацију ВА, што је доказ да су наши преци у давно време настанка речи и без научног објашњења знали за његово порекло из воде. Ова реч слично се изговара и на бугарском, украјинском и белоруском језику. У руском је преиначена у реч-пешчаник.

У следећем тексту биће анализиране трогласне речи са основом ВА у древно-србском језику: ВАН, ВАЛ, ВАР и ВАТ. Ове речи су такође повезане са водом и често су заступљене у саставу речи, назива и имена у језицима свих евро-индијских народа.

Оставите коментар