ЦРКВА – ЗНАЧЕЊЕ СТАРЕ СРБСКЕ РЕЧИ

Увод

Вековима се у србском језику и у језицима словенских народа употребљава реч „црква“ за грађевину (објекат) где се окупљају верници ради вршења духовне ЦЕРемоније. Међутим, њен изворни облик и изворно значење су давно заборављени. Стиче се утисак да је разлог овога како незнање, тако и одсуство жеље да се изнесе истина. Та истина била би подстрек у даљем истраживању праисторијског србског језика. Он је био матица из које су се развили старо грчки и латински језици као и остали језици словенских народа. У речницима су углавном присутне штуре информације који се позивају на грчко порекло ове речи. Тако Милан Шипка у „Причи о речима“ пише да је реч црква потекла из грчког језика, где је имала значење „кућа господња“. Даље износи да како год било она није до нас дошла преко Грка већ преко Гота, од којих смо ту реч примили. Да напоменем да је Милош Милојевић говорио да ће се тек после детаљног истраживања грчког језика открити да је исти настао на бази старо србског језика. Већина старо-грчких речи настала је из старо-србских кованица.

У часопису Телеграф од 25. 08. 2016г. је објављен текст у коме је детаљније анализирана ова реч под насловом „ Шта значи реч црква и како је настала?“, аутора О.Ш.

Аутор наводи да Грци користе своју реч „еклизија“ /ἐκκλησία/ са значењем „сазвати, позвати, сабрати“ а то је такође и реч коју користи Латинска црква са седиштем у Риму и сви романски народи у Европи. Словени и Германи користе изведнице из грчке речи „кириаке“, што значи „од Господа или Господово“, где је у питању присвојни облик именице „кириос“ /Кύριος / односно Господ, Господар. 

После кратке анализе назива за цркву код других европских народа аутор се враћа на ове речи и закључује да је стекао утисак да реч „еклизија“ коју користе Грци и Римљани много боље описује суштину цркве, него сама реч „црква“, односно изводница из грчке речи „кириаке“. Тај ауторов утисак очигледно је заснован на недовољном познавању етимологије речи те буквалном усвајању познатих објашњења.

Етимологија речи црква

За реч „кириос“ у горе поменутом чланку се каже да долази од прото-индо-европског ? корена „кеуе“ што значи „отекло“, значи „снажно, моћно“. Овакво објашњење по мени је далеко од логике. Зар реч „кириос“ није ближа Кирилосу, или Кирилу? Ја сам раније, не узимајући у обзир ову реч, дао облик праисторијске србске речи произашле из једног од старијих праисторијских србских божанства Јарила и њену трансформацију у реч Тјирило (Ћирило), односно грчки облик Кирило. Реч „кириаке“ би био грчки облик изворне праисторијске србске речи „ћирјаке, тјирјаке“ где се управо има у виду „јако божанство“, за које се некада сматрао србски Јарило. Управо је он био тај „отекли, снажни и моћни“. Етимологија речи „кириос“ би овако изгледала: Јарило – Тјирило (Ћирило) – Кирило (хеленски)- кириос. На овај начин доказујемо да је србско божанство Јарило прешло у хеленску културу у облику речи „кириос“ Господар, Господин. И поред овога, разлика међу речима „црква“ и „кириаке“ је велика и не може се са сигурношћу доказати да је изворна реч „кириаке“. Већина назива за цркву код германских и романских народа али и друге речи као што је круг circle“, настало је од корена тјирило, кирило. kirche(ћирче) у Немачкој, kirkja” (ћирка) на Исланду, kirken(ћиркен) u Danskoj. Неки извори наводе имена за цркву у готско-аријском kirko“ (ћирко) или на древно баварском kirk&ocirc(ћиркоци). Из овог корена се може извести и србска реч за ћерку. Извесан је део сарматског народа записаног на латинском као Ceri што се изговарало као ћери (стеновити, стамени, кршни). Они(или оне) су живели у античком периоду поред Синга (Сина) у данашњем делу Јужне Украјине. Можда је то био назив за племе познато у грчко-латинској литератури под називом Амазонки?

Латини чешће користе реч „базилика“ од еклазије и то је нормално кад се има у виду етимологија ове речи. Баз-Ила-ка, би било место (база) на коме се моли богу ИЛ-у то јест Илији. По том богу римљани назваше већи део балканског полуострава после његовог освајања. Очигледно је у питању био покушај наметања „свога бога“ окупираном народу, називајући територију Илириком а народ Илирима. И поред тога, за давање таквог имена морао је постојати разлог у тадашњем сербаљском (сорабском) народу који се у средњем веку назива „србљем“.

Јевреји користе реч Синагога, што се може поистоветити са србским изразом за „сина Бога“. Познато је, а у Библији описано да је стара јеврејска вера била бога Ваала а Баал-ом је био назначаван Син бога. Управо под руководством тог Сина Бога биле су саграђене прве верске грађевине на територији Израела.

Након детаљно датих назива и анализе закључујем да се основни непромењен облик речи „црква“ сачувао у називу на руском језику церковъ. Усвојимо теорију о сељењу словенских народа са Дунава, као што је то писао у својим летописима Нестор, али се исто подразумевало и по србским и руским јеванђелима из средњег века, те чешким пољским хроникама о чему је много доказаних извора у последње време. Изворна реч „церков“ потиче управо из старосрбског језика, којим се говорило у антици на простору Дунава, одакле су ишле сеобе данашњих словена.

Ова реч састоји се из слогова ЦЕР и КОВ.

КОВ је праисторијски корен са изворним значењем „творба“ и „сој“. Касније се она односи на „градњу“ и тек у средњем веку се творење из гвожђа назива ковањем. Производ настао ковањем добија назив „ков“. И данас се у србском користи прастара узречица: Чврстог кова, где се има у виду материјал (порекло) од кога је човек. Ова реч присуствује и као део речи за градове МасКОВ (Москва, MosCow), што је првобитно значило „наш ков“, то јест „наша градина“. Симптоматично је да се у нашем језику реч КОВ није задржала већ се пермутовала у реч КВА (у науци познато као метатеза). Ова трансформација се не односи на имена и презимена која су задржала изворну форму. О овоме је писано у тексту „ Путовање у Црну Гору Романића од Котра“

Реч ЦЕР у србском језику данас се користи за посебну врсту дрвета из породице храста, и то ону најтврђу и најпогоднију за градњу. Али, ова реч има и своје много старије значење у србском језику, „скала“ и „утес“.

На основу исказаног реч црква (ЦерКов) има значења: „творевина из дрвета –цера“, али вероватније најстарије значење би било творевина из скале (утеса).

Острог-црква у скали је било свето место и у праисторији.

Закључак

Из наведене анализе можемо закључити да реч црква потиче из језика далеке праисторије. У то време ЦЕРемонија (обред) обављао на местима творевине на скали, литици или утесуСви облици ове речи горе наведени (словенски и германски, називи настали су изведбом из старо-србске и србско-црквене речи „церков“. Готово истовремено у далекој праисторији (доба неолита), је настала и реч “церемонија”, коју ћу образложити одвојено, када се стекну услови за то. Претходно је потребно лоцирати одређена света места у том периоду.

Индикативно је да се у данашњем србском језику, за разлику од руског, није задржала изворна реч „церков“. Стога се логички намеће теза да се језиком манипулисало у античком периоду, римском, као и средњем веку. Напоменућу да се у руском језику изгубила реч „цер“, а да је код нас реч “церков” преименовано у “црква”, што наводи на координисану акцију „реформатора“. Језик је само у незнатној мери мењан природно, а готово по правилу реформама. Једна од тих реформи је била под вођством грчких свештеника Кирила и Методија, где није само писмо промењено, већ и одређена група речи. У то време је започета кординисана акција у облику језичко-писмених реформи у свим словенским земљама, са циљем удаљавања језика и културе словенских народа. Тада је рођена идеја којом се грчки језик прогласио језиком-матицом за све језике словенских народа. 

Оставите коментар