Колико је данас ДециБала на трибинама бучне Маракане ???

Увод

Јуче сам се бавио рачунима на послу, упорно покушавајући да нађем основну јединицу за буку. Ако постоји децибел (дб), морала би постојати и основна јединица чији би децибал био десети део. Али авај, не постоји таква јединица. Избрисана је из историје и физике.
Прошетах интернетом у нади да дођем до информација и налетех на фотографију ове величанствене, монументалне статуе, највеће исклесане у Европи, 40 м. висине и 25 ширине. Када увидех свог омиљеног Цара Децибела, сузе ми пођоше од среће. Узбуђен устадох са стола и кренух ка колеги који је седео са супротне стране собе, хтедох да га загрлим и крикнем од среће “ Брате Србине ! “, но загрцнух се у моменту и процедих кроз зубе оно наше скраћено “ бре”. Сетих се у моменту да је колега незаинтересован за историју. Последњи пут када сам га учио да ради на планшету, набасасмо на видео о Логору Јасеновац из Другог Светског Рата. Колега се изненадио да је тако нешто постојало. Рекао је да о томе нису учили у школи у Босни и Хрватској где је завршио школу. 

О цару Децибалу     

Зато ћу Вама укратко испричати своју верзију о овом Великом Цару, кога представљају Вождом дакијског народа, који се у ствари никада није називао дакијским, већ трибалским. Огромни споменик на обалама “Гвоздених Врата Дунава” му је подигао румунски историчар Јосип Константин Драган, када је зарадио свој први милион као бизнисмен. И тај Румун је уствари прави Србин, достојан за пример нашим бизнисменима и историчарима. Док се наша власт и бизнисмени нећкају да подигну понеки бедни споменик, као спомен на последњи рат против НАТО Римске Империје, румуни уместо нас подигоше на Дунаву јединствен и величанствени споменик, нашем вожду. Његова глава окренута је тако да посматра брда и долине у дубини Србије.    

Споменик Децибалу
Децибал је дуго и успешно ратовао против римљана почев од 86 г.н.е., не дозволивши им да поробе и леву обалу Дунава, пошто су ове просторе данашње Србије поробили. Неколико пута је разбио трупе Домицијана и захватио њихова знамења, ослободивши и неке српске територије. Касније са Децибалом римљани потписују мир под унизитељним условима. Тек са долазком Трајана 101г. римљани успевају из два покушаја да заузму територију са оне стране Дунава. Цар Децибал је 105г. извршио самоубиство како неби пао непријатељу у руке.
 
Ово би била сасвим обична прича, да није интересантан сам назив нашег јунака за који постоји теорије да је представљао титулу цара. На српском језику је јасно да то име значи ДетеБала, које је било аналогично називу наших предака ТриБала. Јасно је да прича о нестанку Трибала само фарса, јер је део сасвим сигурно пребегао у данашњу Румунију. Остатак је прихватио и прилагодио се римској власти на територији данашње Србије и Бугарске.

 Трагови у језицима

Данас је име Децибал присутно код италијана. Римљани су се толико плашили ТриБала, који су јуришали на њих производећи велику буку звонима и кличући вероватно оно наше “урраааа !” да су научници вековима касније усвојили јединицу за шум децибел, по бучном Цару Децибалу. Појам племена повезали су са именом Трибала и данас фигуришу речи : tribunal, tribuna, tribe. Трибализам је први социјални систем у коме су људска бића до тада живела, и то је трајало много дуже него било која друга врста друштва до данас. Појам трибализам означава поседовање јаког културног или етничког идентитета члана једне групе који га издваја од чланова друге групе. Овај феномен је био неопходан предуслов за чланове племена, односно за индивидуални осећај племенског идентитета.
Грци су толико били опчињени Трибалима да су на својим олимпијадама у одређеним дисциплинама “тројке” или “трице” називали трибала, а поене просто балима. И у руски језик је преузета ова јединица за погодак од Грка, па се поен на руском назива “бал”.
Питам се: Колико је данас деце Бала на трибинама бучне Маракане ?

Оставите коментар