ДИН, ДОН-ПОСЕЈ ДОН ! ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ.

Са циљем проналажења изгубљених праисторијских речи покушајмо мислима да се вратимо у давну прошлост.

У доба винчаске културе постојало је брдо које се уздизало над плодном равницом. На врху брда церов ков, обложен украсима из златних ланаца. У пролеће, са појаваом сунчевог диска и првог озарења, из цера су журним корацима излазили валхови, да најаве почетак сетве. За њима су ишле ђаке, звонећи звонима. Посеј дон! Посеј дон!, проламало се са валовог кана. Народ се помаљао из својих рума у дворишта. После поклањања богу предака, спремао се за освајање нових равница, тек исушених од зимског воденог покрова. Звон звона мешао се са звецкањем ланаца и тенором ждребаца, одјекујући котлином. Марљиви земљорадници упрезали су волове за обраду земље. Ширење цивилизације се настављало под умелим руководством божијих синова

Испод цера, даноноћно, са књигом у руци читао је валхов. Крене у круг на лево – пева песму. На десно – збори приче. Ово би био „код“ коју нам је оставио у својим стиховима А.С. Пушкин под називом „У лукоморија дуб зелени“. Овог велликана су 1820 год. позвали на саслушање баш код нашег грофа Михајла Милорадовића, пореклом из србске грофовске породице у Херцеговини, који је тада био војни начелник Петербурга. Због оштре речи и писања на забрањене теме било је предлога да га депортују у Сибир. Ипак, захваљујући његовом другу Керамзину, ублажена је казна па је био послат у молдавски град Кишињов.

Винчаско- поморавска цивилизација живела је и ширила се најмање 3 хиљаде година. Можете замислити шта је све тај генератор цивилизације могао изродити и створити за то време? Колико равница поорати, мочвара исушити, поља искрчити, стена исклесати и саградити мегалитских грађевина? Колико митова и легенди сатворити? До којих удаљених кутака тадашње земље се могло стићи за 3 миленијума постојања цивилизације? Да ли је неко израчунао колико људи је створила та цивилизација на крају свог период плодећи се и живећи у миру 3 миленијума? У питању је сасвим сигурно више од половине броја људи од данашњег броја који живе на земљиној кугли. То може израчунати сваки осредњи познаваоц математике и статистике. И сад ми реците, по обичајном закону ко полаже право на области Евро-Азије све до Кине, Индонежанских острва, Северне Америке, Северне Африке где су остала племена Бербера и Таурега? Ко је први створио цивилизацију, упалио бакљу, топио руде и обликовао их, клесао камен, увео културу, основе правила понашања и законе? Ко је омогућио да се развије данашњи свет од простих кромањонаца, који су се бавили искључиво ловом и сакупљањем скудних биљних плодова? Ко је увео моду обликовања и ношења бркова и браде, која до данашњег дана постоји? Ко је увео обичаје фарбања, усни, очију, обрва и лица код жена? Да ли је у питању Винчаска Цивилизација? Док су наши преци под називима Трибали, Балмати, Сербали то знали и имали ту одговорност за очување и развој света, ми данас не разумемо како су текли процеси развоја првог друштва. Тек понекад одради одређени проценат гена и одговорности, те на пример Србин стане у заштиту народа Сирије и њеног председника Башара Ел Асада, Ирана, Ирака и тд... Нико још није објаснио тај феномен срчане подржке Персијаца, који су данас муслиманске вере и Сиријаца који су већином муслимани или Алавити. Она добро позната прича да смо ми одвајкада хришћани-православци очигледно „пада у воду“ и служи за успављивање народа

После појаве ратова и рушења праисторијских светиња од стране египатско-шумерских освајача, дошло је до пада почетне цивилизације и делимичног заборава те културе. Хелени су пљачкали и заузимали богате приморске градове и сусретали се културом и учењем које им није било јасно. Било је то ведско учење које су Хелени узели за основу своје културе и обичаја. Али за разлику од својих претходника који су све стварали својим радом, они су своја друштва заснивали на трговини и робовласништву. При обради Хелени често нису разумели основне поруке ведских божијих синова, те су стварали митове и називе богова, на основама језика ведске културе. Посеј дон! Посеј дон!одзвањале су поруке ведских богова у ушима хеленских писаца. Тако је записано име једном од главних богова хеленске културе.

Етимологија речи (ДОН, ДАН, ДИН, ДУН)

У анализи ових речи постојећи речници нам нису од велике помоћи. Они углавном изводе значење речи из латинског језика и везују га за средњевековну шпанску титулу Дон. Позната су имена Дон Кихот, Дон Педро и слично. Само информативно се наводи да постоји и добро позната река Дон. И то је све. Али грчки бог Посејдон нас подсећа да је име добио имено по овој речи, што нас наводи на мисао да је реч ДОН старија од античког периода.

На простору где је рођена прва култура доминирају плодне равнице дуж река: Дунав, Дњестар, Дњепар, Дон, Доњец и тд. У енглеској је познат град ЛонДОН, а у грчкој митологији бог ПосејДОН. Извесна је из античког периода и актуелна данас област под називом МаћеДОН (Мат је дон).

За реку Дон, је извесно да се до 13-ог века називала Дан. Антички писци, или преписивачи њихових дела су ову реку у називали променљиво Танаис и Гиргис. Овде треба напоменути речи Носова и Фоменка да су се до Средњег века многе реке у Русији називале једноставно Дон, укључујући и Москва реку. Они на неколико страница изводе доказ да је реч ДОН некада имала значење „река“, те и да данас можемо наћи то значење у осетинском језику, који се данас сматра наследником језика древних Алана.

Пратећи комбинацију гласова ДН, закључујемо да овој групи речи можемо придодати и речи из нашег језика као што су: ДНО и ДЛАН. Из руског језика придев ДОНИ(донный) и реч ЛАДОЊ(ладонь) нам могу послужити за пример, мада има још сличних речи. Све оне указују на форму која се налази у дну или низу. Длан је у завршетку руке а његова форма је таква да може примити нешто воде „као мало воде на длану“. У руском језику длан се назива ЛА-ДОН што би значило упрошћено форма дна од лакта. Када хоћемо да укажемо на објекат који се налази у дну користимо придев доњи. Повезати дно реке са називом реке има смисла само ако се посматра исушени део реке. Сетимо се појма „алувијалне равни“, те компликоване речи које смо учили из географије у основној школи. Овај појам као да је намерно срочен да звучи одбојно, са циљем да је млади људи тешко прихвате и одвикну се од логичког размишљања. Може се рећи да реч ДОН представљала значење тог ила оличеног у плодном наносу које реке наталоже са временом, својим изливањем из корита. Сагласно овој анализи ДОНом су се називале плодне долине (низије) уз реке. Раније наведене реке са мирним водама и пространим долинама могле су добити називе по тим плодним долинама.

Реч Маћедонија се мође разложити на слогове матј е дон. Мат указује на порекло уз свезник „е“ који се понекад изговара као „ је“. Реч ДОН, има значење плодне долине. Ако размотримо реч Лондон, она би се такође односила ка речној долини (уз реку Темзу) где у пролеће цветају ђурђевци (руски ландыш). Ово цвеће на енглеском језику носи назив lily of the valley” то јест „цвеће долина“.

Речи ДАН, ДИН и ДУН, такође су се користиле за плодну земљу или долину. Са временом почела је прва трговина земљом те је мера за трговину или поклон постала реч дан и дањ. Назив планине Радањ у Јужној Србији може се схватати као дар светла а данајци као земљорадници. ДарДанија би била дар плодне земље а СарДанија светле земље. Дана је богиња плодности, што се може поистоветити са плодношћу земље. Реч ДУН је у неким од наречија старог језика значио исто што и Дан а Дунђери би могли првобитно бити земљорадници. Касније се почела реч поистовећивати са градинама па се у време Римске империје ове називају ДУНУМИ (дун-ум). ДИН и ДЕН(македонско наречије србског) су са временом постале назив за монете динар (денар), јер је први облик трговања био земљом. Динара би била земља Ара а реч ВарАшДин има значење- земља окружена текућом водом. Тако је настала и реч за Варош, скраћивањем и избацивањем земље са значењем-окружење текућом водом.

Ако размотримо реч ИЛ, можемо закључити да је ова реч сродна речи ДОН. Ил је на дну реке. Дно реке је увек тамно, а када река прелије своје корито она избаци ИЛ на обалу. ИЛ у контакту са светлом бива оплођен и обогаћен те постаје плодородним. Зато се бог светла Илија назвао по воденом наносу коме је био неопходан, јер осветљен муњама и заливен кишама, нанос постаје плодородан као што је плодородна била богиња Дана.

Оставите коментар