ДАЛМАТИНЦИ- назив братског народа Трибала

Још из праисторије, Далматинци су били браћа великог трибалског народа. Тако је било дуго времена и после окупације простора Западног Балкана од стране Рима. Тада су почела раздељељења области са циљем умањења величине и значаја великог народа. Да би се постигли циљеви зацртани у Ватикану, уведен је један општи назив за већи део балканског простора под називом Илирија. Далматински народ је на картама срозан на ниво племена. Постоје изузетне мапе где се Далмацијом подразумевала област дуж Јадранског мора па све до реке Саве на северу. Иза Саве се налазио братски народ Ванонаца (Панонци), реке Врбас на истоку (према Трибалима) и града Скадра на југу, где су се одавно помешали са Јелинима и Маћедонцима. Била су међу Далматинцима и племена, као што су Либурни, која су се развила и раширила досељавањем, али су она ретко прелазила величину од неколико села. Према њима су се Далматинци односили брежно.

Порекло народа на простору Балкана, предмет је многих спорова, како данас, тако и у древним временима. Основним меродавним изворима се сматрају грчко-римски записи историчара. Међутим, познато је да старогрчко писмо као и латинско нису били довољно савршени да правилно запишу изговор наших предака, укључујући и називе топонима. Често се прибегавало циљаној измени назива. Разлога је било више. Један од њих ће бити објашњен на примеру назива народа Далматинаца.

До недавно се могло наћи објашњење црквених службеника да су Далматинци добили назив по белим ношњама далматима, које и данас носе католички свештеници на службама. Доминира мишљење да назив Далмација, потиче од античког града кога су Јелини називали Делминион или Делмион. Ипак, наводи се да је непозната локација тог града. Смештају га на територију данашње Хрватске, Босне и Херцеговине или на простору данашње Црне Горе. Непознавање истине створило је вакум у којем своју прилику налазе разни, такозвани школовани на западу лажима душебрижници, који постављају нове хипотезе. Један од њих- Вјекослав Кљајић, рођен и школован у Немачкој тврдио да „Далмација“ долази од албанске речи за овцу. Овца се на албанском каже деља или дхен и јасно је да фонетски нису сличне речи Далмација. Ово тврђење је оповргао истраживач Горан Шарић у објављеном тексту: „Кад су Далматинци говорили шиптарски? О бечким лажима и овцама које у њих верују.“.

Да се вратимо на далмате, ношње католичких свештеника. Да ли су се ове ношње у облику дугачких кошуља са овалним изрезом око врата одувек тако називале? У средњем веку шпански морепловци путовали су у Далмацију и трговали робом. Тамо су најчешће куповали белу свештеничку ношњу, која се у то време најквалитетније шила управо у тим просторима. Материјали као и шивени детаљи су се разликовали на ношњама. Посетом страница шпанског средњевековног Трговачког Универзитета, могу се наћи објављени дигитализовани документи тадашњих морепловаца. Драгоцени документи су недавно пронађени у старим ковчезима и предати Трговачком Универзитету. На њима се налазе записи о купованој роби од Далматинаца.

Средњевековни трговачки Универзитет- Шпанија. Сумирани називи робе од 13 до 16 века. Уоквирено црвеном бојом- називи “балматика”, плавом бојом “алматика”.

Из приложених докумената се види да су трговци ову одећу називали балматика 1330г. као и алматика до 1504 г.

Намеће се логичан закључак да назив далматика није једнозначан, па сходно и назив далматинског народа.

Недавно су постале доступне информације о проналазаку истоветних монета са обе стране Јадранског Мора. У питању су монете које су западни историчари декларисали као грчке, а неки од њих су приметили ову нетачност, те истичу да је у питању новац илирског краља Балла из 3 века п.н.е. Истина је мало другачија, јер се јасно види да је на монети приказан Балл -(Валл) Уоиа, тачније -Бал (Валл) Воја. Највероватније је припадао и владао великим народом Балматије, јер Илирија није постојала до долазка Рима. Ови артефакти нам указују на култ Баала, који је био присутан на просторима Балкана.

Артур Еванс осврћући се на историју Босне и Херцеговине набраја неке суседне земље Хрватску, Балматију, Истру, Камиола и Славонију. Поред осталог, одавде је јасно да се Артур позивао на стари назив Далмације назвавши је Балматија.

У оригиналима Левронтијевског (црквеног) летописа из 1377г., Далмација се наводи као Алматија у првом непосредном преводу. Потом преводиоц аутоматски додељује назив Далмација.

Из горе наведених доказа можемо закључити да се до поделе од стране Рима, као и неко време касније, Далмација називала Балматијом а понеки народи су је називали и Алматијом. Тако је назив града Алмаата у Казахстану настао по народу Далмата (Алмата). Французи и Шпанци називају Немце Алемани и Алмањи, указујући на немачко порекло са територија Далмације. Трибали који су се налазили у то време у централном и источном делу Балканског полуострва, били су братски народ Балматима. То се може закључити на основу вере бога Валла која је била присутна код оба народа. Стари Завет на неколико места наводи великог бога Ваала, Владику и Господина, као највећег непријатеља Јахове. На основу изложеног, треба бити јасан разлог за прекрајање имена Далматинцима и увођења општег назива “Илирија” од стране Рима. Устаљена пракса код многих писаца да се овај бог везује само за простор “Блиског Истока и Мале Азије”, може се сматрати “планираном заблудом”. Истина о праисторијском пантеону богова на простору Балкана је другачија од оне која нам се приказује. Већина историјских лажи у функцији је борбе против Великог Бога Ваала. Она је започета са писањем Старог Завета и још увек траје. Жестоки рат у Сирији је најсвежији доказ трајања те борбе.

При поддержке: эспандер для фитнеса купить в Bazo.pro

Оставите коментар