Генеза имена Народа Мора

 Дељење Народа Мора

 Почетком 2-гог миленијума пре Крста, тамне силе под утицајем Египта придобиле су на своју страну више племена Народа Мора, који се у данашњој науци назива индо-европским народом.

Они су постепено деградирали своје миленијумске светле традиције и културу демократске организације народа, засноване на поштовању предака створитеља, уважењу старијих, хуманизму, чојству, поштењу и правди, да би прихватали друштвену организацију која је подразумевала власт над народом и робовласништво. Свештеници, су имали кључну улогу не само у формирању религија, већ и формирању друштвених односа и односа међу народима. Често су из њихових касти били одређивани људи који су водили заједнице народа а потом и државе. Угледавши се на фараонску државу, ови предводници су све чешће светла знања својих предака, замењивали тамним култовима небеских тела. Светле овоземаљске традиције и култови предака нису били довољни за стварање култа страхопоштовања који је требало унедрити у народу. Зато су са временом једноставни овоземаљски симболи преиначени у космичке а богови повезани са дешавањима у природи у митске демоне који кажњавају непослушне. У том периоду почиње да прети опстанак већини Народа Мора који су сачували светле традиције.
Као реакцију на појаве тог времена, даљим дељењем Народа Мора и мутацијом основног језика, велики број новонасталих народа у свом називу истицао је своје порекло.
Истицање свог порекла није имало само за циљ да покаже гордост ових народа, већ и право на поседовање територија, на којима су њихови преци много раније раскрчивши шуме и створивши плодну земљу, раширили светлу културу. Та култура била је једнака на Евро-Азијском простору све до Индије па и шире пренешена на друге континенте. Пажљивом анализом у многим областима, можемо приметити остатке те културе скривене плаштом немуштих објашњења: у религијама, у средњовековној уметности, језицима, хералдици, обичајима и другим сферама живота.

Генеза назива дела Народа Мора

“Никада не називај човека БалВаном јер је та реч у давним временима била гордост наших предака”

Анализирајући слогове у именима старих народа, постаје јасно да је великих број оних најстаријих имао потребу да то истакне у називу свог народа. Било је народа који су називе добијали и по називу свештеничких касти, о чему ће бити речи у даљим анализама.

Према извору речи, Народи мора се могу грубо поделити на оне који су настали од Вала (Бала), Вара и оних, чије име садржи тренсформацију речи Ван, што је значило море. Први су настали из стихије или катаклизме у облику вала или таласа и ВАРа-кључале узбуркане воде. Друга грана су Вани који су се далекој прошлости кретали ка централним морима, сматрајући их својом територијом.

Тако су ВанДали кроз свој назив (произашли од мора) истицали славно исконско порекло и самим тим право на територије мора, куда су се и селили.

Македонци су добили назив по води Дону. МатјеДон би значило да су рођени на води.

Влахе је очигледно поплава избацила на брда. Тако да у називу садрже реч Вал- ВалАси , што би требало значити први створени (избачени) Валом.

Назив Серба је настао поштовањем традиције старих Бала, које су претворили у богове. Тако је скраћивањем основног назива СерБала и Сербата те избацивањем гласова “ал/ат” настао заједнички назив Серби. У неким деловима се он изговарао Сарби, јер је значење светлости и светости код њих била реч Сар.

Илири су добили назив по богу Ил-у, кога ми називамо Ил-ја. Народи којима он није био близак називају Ил-је ОН (Илион). Ил се сматрао богом који проузрокује стихије, невремена и катаклизме, док је са друге стране спасилац била богиња Сербона или СарБана. И Вавилон је назван по Илији. ВалИлион би значило Илијин Вал.

Разлике у значењу назива између Серба (Сербана) и Германа је јако мала. ГерМани су трансформацијом Ван у Ман изгубили основно значење, које би у том случају вероватно значило Храбри Вани а СерБани (Свети Вани) трансформацијом Ван у Бан.

Словени су као што се може видети са шеме само један део Народа Мора који је у већој мери успео да сачува традиције и језик.

Када су тамне силе запретиле да покоре народе Мора, део народа се отцепио и припојио овим силама. У именима народа чувара традиција се појавила реч “сар” – светли. Ти народи су били чувари старе славне традиције Народа Мора. СарДани су били чувари традиције Воде, а ДарДани у називу имају исто значење као Маћедонци.

Хорвати, али онај мањи део који нису покатоличени Срби, су такође наследници Народа Мора. Наставак Вати се појавио са римским језиком од речи Вадум- брод, мел, вода, река. Тако је Вад прешао у Ват.

Кроз целу историју у језицима разних народа, реч вода се изговарала комбинацијом гласова ВА. У српском језику је направљен изузетак јер је ВА трансформисано у ВО, са изговором вода. Вар је значило кључала, узбуркана вода. На пример: Карлове Вари су топли извор пенушаве воде, ВарДар је дар брзе струје, ВарНа је град на Вар-у, мору са јаким струјама.


Нису само у именима народа били присутни називи воде, већ су и имена и презимена људи давана по морима или рекама.

У српском језику на пример: ЈоВан човек Мора, РадоВан се радује мору а МилоВану је мило море, ГорДана је гордост воде и сл. Огроман је број презимена у многим данашњим народима који подсећа на славне традиције Народа Мора са слоговима Вал и Ван. (Валујев, Валоа), а читава група презимена код Холанђана је формирана на бази речи Ван, Ван дер Сар (СарВан), Ван дер Елсе и тд…
Дошло је време да озбиљни научници и истраживачи поставе крст на верске књиге и застерела истраживања везана за настанак и развој тзв. индоевропског народа.

Оставите коментар